Kod mnogih pošiljki šteta ne dolazi od same vožnje, nego od ambalaže koja nije izdržala put. Pakovanje robe za kombi prevoz Niš Beograd traži malo pažnje, a štedi novac, živce i reklamacije. Na relaciji dugoj oko 240 kilometara roba prolazi kroz utovar, sate vožnje autoputem, kočenje u koloni i istovar u gradskoj gužvi. Svaka od tih faza proverava koliko je pošiljka dobro pripremljena.
Kombi na autoputu E-75 vozi ujednačeno, ali vibracije traju satima. Kutije koje se dodiruju trljaju jedna o drugu, lepak na trakama popušta, a teški komadi polako tonu u mekšu robu. Najkritičniji trenuci su naglo kočenje, recimo u koloni pred naplatnom stanicom kod Bubanj Potoka, i silazak sa autoputa ka usputnim mestima poput Paraćina ili Jagodine. Tada se teret pomera ako nije učvršćen. Pošiljka složena kompaktno, bez praznina, ceo put provodi u položaju u kom je natovarena u Nišu. U kombiju retko je samo jedna firma, pa vaša roba stoji rame uz rame sa tuđom.
Za transport se koriste kutije od troslojnog ili petoslojnog valovitog kartona. Prva vrsta je dovoljna za tekstil, papir ili sitnu plastiku. Petoslojni karton podnosi veću težinu i pritisak drugih tereta odozgo. Polovne kutije iz supermarketa deluju kao ušteda, međutim često su već savijene, vlažne ili oslabljene na uglovima. Bolje je uzeti novu ambalažu odgovarajuće veličine. Prevelika kutija ostavlja prazan prostor u kome se sadržaj šeta, dok premala puca po šavovima. Šupljine se popunjavaju zgužvanim papirom, kartonskim umecima ili folijom sa mehurićima. Dno svake kutije zatvara se trakom u obliku slova H, po sredini i duž oba kraja.
Standardna euro paleta ima dimenzije 120 sa 80 centimetara i na nju se roba slaže u pravilnim redovima. Najteže kutije idu na dno, lagane na vrh. Teret ne bi trebalo da viri preko palete, pošto se tako brzo ošteti pri utovaru viljuškarom ili provlačenju kroz vrata kombija. Redovi se slažu ukršteno, slično cigli u zidanju, a gornji sloj drži donji. Visina tereta zavisi od vozila, a kod kombija je ograničena tavanicom tovarnog dela. Paleta treba da bude ravna odozgo, kako bi se na nju mogla postaviti druga ili bar kutije sa tekstilom. Oštećene i polomljene palete nije pametno uzimati, jer mogu popustiti baš na sredini puta.
Stretch folija drži paletu kao jednu celinu. Omotavanje počinje od dna, gde se folija nekoliko puta obmota oko drvenog postolja, a tek zatim ide naviše, sa preklopom od pola širine. Na samom kraju, gore, dodaju se dva ili tri sloja. Za teže terete služe PP trake ili čelične trake koje se zatežu ručnim zatezačem. Kartonski kutni štitnici postavljaju se ispod trake, štite rubove kutija od presecanja i daju paleti dodatnu krutost. Ko pakuje veći broj paleta nedeljno, isplati mu se ručni dispenzer za foliju, pošto rad ide brže i namotaj ispada ujednačeniji.
Sa juga Srbije za Beograd stiže dosta robe u staklu. Tegle ajvara iz Leskovca, domaći sokovi, med, flaše rakije iz okoline Niša i Aleksinca. Pojedinačna tegla ili flaša umotava se zasebno u pucketavu foliju ili novinski papir, a zatim slaže uspravno u kutiju sa pregradama. Između redova ide sloj tvrdog kartona. Elektronika je najbezbednija u originalnoj ambalaži sa stiropornim umecima. Ako nje nema, uređaj se obmotava penastom folijom i stavlja u kutiju veću za nekoliko centimetara sa svih strana, a šupljina se popunjava. Lomljiva roba nikada se ne stavlja na dno palete i obeležava se nalepnicom sa čašom i strelicama koje pokazuju gore.
Pre transporta nameštaj se rastavlja koliko god je moguće. Noge stolova, police i vrata ormara skidaju se i pakuju odvojeno, a šrafovi se sipaju u kesicu pričvršćenu trakom za glavni deo. Ivice i uglovi oblažu se kartonom ili penastim profilima, dok se površine osetljive na ogrebotine pokrivaju ćebetom ili debelom folijom. Tapacirane stvari, fotelje i dvosedi, umotavaju se kako ih ne bi uprljala prašina iz tovarnog prostora. Staklene ploče i ogledala stoje uspravno, nikako položeno, između tvrdih kartona. Ovakva roba ne staje na paletu. Za nju se dogovara poseban položaj u kombiju, obično uz bočni zid, gde se vezuje kaiševima.
U kombiju koji kreće iz Niša za Beograd često se nalazi roba za više različitih firmi. Jasna oznaka zato je obavezna. Svaka kutija i paleta nosi naziv primaoca, ulicu i kućni broj, opštinu u Beogradu, telefon za kontakt i oznaku tipa jedan od četiri, dva od četiri. Opština u Beogradu je bitna, jer vozač po njoj slaže rutu, a Novi Beograd, Zemun i Zvezdara su na potpuno različitim krajevima grada. Najpraktičnije je odštampati nalepnicu i postaviti je na vrh i bok kutije. Flomaster na smeđem kartonu teže se čita, naročito ako se natpis nađe na delu okrenutom ka zidu. Etikete sa prethodnih slanja obavezno se skidaju.
Pošiljku prati otpremnica, a kod prodaje i račun. Papiri se stavljaju u providnu plastičnu fasciklu ili koverat sa samolepljivom poleđinom, koji se lepi na paletu ili na prvu kutiju u nizu. Drugi primerak pošiljalac zadržava kod sebe u Nišu. Na otpremnici je korisno upisati tačan broj koleta i ukupnu težinu, kako bi se pri istovaru u Beogradu lako uporedilo stanje. Za prehrambene proizvode sa rokom trajanja prateća dokumentacija sadrži i podatke o seriji. Fotografija spakovane palete, napravljena pre polaska, može dobro da posluži ako kasnije bude pitanja oko stanja robe.
Prva greška je štednja na traci, zbog koje se kutije otvore već pri prvom pomeranju. Druga je mešanje teške i lomljive robe u istoj ambalaži. Viđa se i paleta omotana folijom samo do pola, dok gornji red stoji slobodan. Neki pošiljaoci zaborave da tečnosti dodatno zatvore, recimo selotejpom preko čepa, i jedna procurela flaša uništi kutiju sa dokumentima. Pakovanje na brzinu, u poslednjem trenutku dok kombi čeka ispred magacina na Mramorskom brdu, gotovo uvek ima neki propust. Roba spremljena dan ranije stiže bez problema.
