Istok Srbije nema gustu mrežu autoputeva kao Pomoravlje, a ipak odatle svakog dana kreće roba za Niš i Beograd. Kombi prevoz robe iz istočne Srbije zahteva drugačije planiranje, pošto se deo puta vozi regionalnim putevima kroz brda i klisure. Pirot, Zaječar i Negotin imaju sasvim različite pravce ka prestonici. Dobar prevoznik ih poznaje napamet.
Na jugu kombi gotovo ceo put prelazi autoputem. Istok je drugačiji. Od Pirota do Niša vozi se moderna deonica Koridora 10, dok Zaječar i Negotin sa ostatkom zemlje povezuju dvotračni magistralni putevi sa usponima, krivinama i prolaskom kroz naselja. Vreme putovanja zbog toga više zavisi od doba dana, vremenskih prilika i traktora na putu nego od same kilometraže. Udaljenosti između mesta su velike, a broj pošiljalaca po turi manji. Prevoznici zato teže da kombi napune na polasku i voze ga do kraja, bez usputnog premeštanja tereta.
Sa izgradnjom autoputa ka bugarskoj granici, putovanje od Pirota do Niša skraćeno je na manje od sat vremena. Nekadašnja vožnja kroz Sićevačku klisuru, uz krivine iznad Nišave i kamione koje nije moguće preteći, danas je prošlost za većinu prevoznika. Trasa vodi kroz tunele i preko vijadukta, a Bela Palanka ostaje na izlazu, nadohvat ruke. Prevoz robe Pirot Niš tako je postao jedna od najbržih regionalnih veza na istoku. Iz Pirota se ka Nišu najviše šalju gume i auto delovi, mlečni proizvodi, tekstil i suveniri. Povratnim turama ka Pirotu idu građevinski materijal, piće i roba za maloprodaju.
Pirot je jedan od retkih gradova te veličine sa jakom industrijom. Velika fabrika guma, mlekare i pogoni za preradu mesa šalju robu ka Beogradu svakodnevno. Za kupce u prestonici najpoznatiji su pirotski kačkavalj, peglana kobasica i ćilimi, koji završavaju u prodavnicama zdrave hrane, delikatesima i suvenirnicama. Od Pirota do Beograda ima oko 310 kilometara, skoro sve autoputem, uz prolazak kroz Niš. Kombi prevoz robe Pirot Beograd u direktnoj turi traje nešto duže od tri sata. Mlečni i suhomesnati proizvodi traže hlađeno vozilo ili bar izotermalni sanduk, naročito leti. To se dogovara pre polaska.
Najkraći put od Zaječara do Beograda vodi preko Boljevca i Paraćina, gde se izlazi na autoput E-75. Prvih devedesetak kilometara vozi se magistralom kroz brdovit kraj Crne reke, sa pogledom na Rtanj i mnogo sela uz put. Ukupno ima oko 250 kilometara, a vožnja traje između tri i po i četiri sata. Alternativni pravac ide preko Požarevca i obale Dunava, ali je duži i koristi se samo kada kombi ima isporuke u Braničevu. Iz Zaječara se ka Beogradu šalju piće, prehrambeni proizvodi, nameštaj i delovi za rudarsku opremu. Kombi prevoz robe Zaječar Beograd najčešće kreće rano, kako bi vozilo prošlo Paraćin pre jutarnje gužve na autoputu.
Ka Nišu se iz Zaječara ide na jug, kroz Knjaževac i Svrljig ili alternativno preko Sokobanje. Ovaj put je slikovit, međutim spor, sa krivinama kroz dolinu Timoka i delovima gde je preticanje nemoguće. Za oko sto kilometara obično treba sat i po do dva. Knjaževac je usputna stanica za veliki broj pošiljki, posebno za lokalne mlekare, vinarije i proizvođače rakije sa obronaka Stare planine. Prevoz robe Zaječar Niš zanimljiv je firmama koje rade sa niškim veleprodajama, jer je Niš bliži od Beograda i nudi širi izbor dobavljača. Mnogi trgovci iz Timočke krajine nabavku obavljaju upravo tako.
Negotin je najudaljeniji grad na ovoj mapi i zato je prevoz odande najzahtevniji. Do Beograda ima oko 310 kilometara preko Zaječara i Paraćina, a vožnja traje četiri i po sata ili duže. Do Niša se stiže kroz Zaječar i Knjaževac. Negotinska krajina poznata je po vinogradima i Rajačkim pivnicama, pa iz ovog kraja ka prestonici putuje dosta vina u bocama i kartonima. Pored toga šalju se med, sušeno meso i poljoprivredni proizvodi. Kombi prevoz robe Negotin Beograd retko se isplati za jednu malu pošiljku. Prevoznici zbog toga skupljaju robu duž cele relacije, od Negotina preko Zaječara, i tek onda kreću ka autoputu.
Pretovar podrazumeva da roba usput menja vozilo, najčešće u Nišu, gde se spaja sa pošiljkama sa drugih relacija. Kod direktnog prevoza kutija od utovara u Pirotu ili Zaječaru do istovara u Beogradu ostaje u jednom vozilu. To je važno za staklo, vino, mlečne proizvode i elektroniku, kod kojih svako dodatno podizanje nosi rizik. Direktna tura štedi i sate, jer nema čekanja na drugi kamion. Cena po komadu može biti veća ako kombi nije pun. Za redovne pošiljaoce iz istočne Srbije najisplativiji je dogovor o fiksnim danima u kojima se skupi dovoljno robe za ceo kombi.
Između većih centara nalazi se niz manjih mesta sa stalnom potrebom za dostavom. Bela Palanka i Dimitrovgrad leže na autoputu ka granici, pa se lako uklapaju u turu iz Pirota. Svrljig i Knjaževac su na pravcu ka Zaječaru, dok je Bor, rudarski grad sa velikim brojem zaposlenih, tek pola sata vožnje dalje. Boljevac i Sokobanja imaju hotele, restorane i druge turističke objekte, koji posebno tokom sezone traže redovno snabdevanje. Kladovo i Donji Milanovac, uz Đerdap, opslužuju se ređe, obično jednom ili dva puta nedeljno. Ko šalje robu u ova mesta, neka računa na nešto duži rok nego za veće gradove.
Zima na istoku zna da bude oštrija nego u ostatku zemlje. Košava duva niz Dunav, a putevi kod Stare planine i prevoja ka Knjaževcu ponekad su zavejani. Ozbiljni prevoznici tada voze na zimskim gumama sa lancima u vozilu i pomeraju polaske prema stanju na putu. Pošiljaoci iz Zaječara i Negotina neka u januaru i februaru ostave rezervu od nekoliko dana za hitne isporuke. Tokom cele godine pomaže tačan opis robe i najava dan ranije, kako bi prevoznik složio turu bez praznog hoda. Za robu osetljivu na temperaturu dobro je unapred proveriti da li vozilo ima hlađenje.
