Firme sa juga Srbije svakodnevno šalju robu ka prestonici, a najveći deo tih pošiljki kreće iz Niša. Slanje robe kombijem iz Niša za Beograd istog dana deluje komplikovano nekome ko to radi prvi put. U praksi ceo proces ima jasan redosled, od prvog telefonskog razgovora do trenutka kada primalac potpiše otpremnicu. Tekst prati jednu tipičnu turu korak po korak, sa detaljima koje vredi znati pre polaska.
Sve počinje razgovorom sa prevoznikom, najčešće ujutru ili veče ranije. Pošiljalac tada navodi šta šalje, kolika je količina i na koju adresu u Beogradu ide. Na osnovu ovih podataka prevoznik procenjuje da li pošiljka ulazi u današnju turu. Korisno je imati spreman spisak sa brojem paleta ili kutija, okvirnom težinom i kontakt telefonom firme koja prima robu. Ko pozove sa tačnim informacijama, dobija precizan odgovor za par minuta. Nejasan opis tipa nešto robe, oko pola kombija, vodi u nove pozive i gubljenje vremena. Za stalne klijente dogovor o kombi prevozu robe svodi se na kratku poruku, pošto prevoznik već poznaje njihov raspored i uobičajenu količinu.
Dobro upakovana pošiljka putuje mirno, dok rasuta roba pravi probleme na prvoj krivini. Palete se omotavaju stretch folijom i po potrebi učvršćuju trakama. Kartonske kutije treba složiti tako da teže stoje dole. Lomljive stvari dobijaju vidljivu oznaku na sve četiri strane. Na svakom komadu poželjno je napisati ime kupca i grad, posebno kada u istom kombiju putuje roba za nekoliko različitih firmi. Otpremnica ili račun idu u kovertu zalepljenu na vrh palete, a mogu se predati i vozaču u ruke. Pravilno pakovanje robe za transport skraćuje utovar i smanjuje šansu da se nešto zameni prilikom istovara u Beogradu.
Pre izlaska na autoput kombi u Nišu obilazi nekoliko lokacija. Brojne firme drže skladišta u industrijskoj zoni na Mramorskom brdu, odakle je autoput na par minuta vožnje. Druge su na Medoševcu, u Donjem Komrenu ili u samom gradu oko Bulevara Medijana i Palilule, gde je parkiranje teže u prepodnevnim satima. Vozač slaže redosled preuzimanja prema položaju na mapi, kako bi izbegao vraćanje kroz centar. Pošiljalac mnogo pomaže ako roba čeka na rampi u zakazano vreme. Kašnjenje kod jednog klijenta pomera ceo plan. Na kraju kruga po Nišu kombi je natovaren redom obrnutim od isporuke, pa ono što prvo izlazi stoji pozadi, odmah uz vrata.
Od izlaska iz Niša do ulaska u Beograd ima oko 240 kilometara autoputa. Vožnja u normalnim uslovima traje između dva i po i tri sata, uz kratku pauzu. Na tom pravcu leže Aleksinac, Ražanj, Paraćin, Ćuprija, Jagodina i Velika Plana, gradovi u kojima kombi na zahtev klijenta staje da preuzme ili ostavi robu. Svako svraćanje produžava turu, jer uključuje silazak sa autoputa i povratak preko naplatne rampe. Iskusni prevoznici grupišu usputne stanice tako da ne prave suvišne krugove. Elektronski uređaj za naplatu putarine ubrzava prolaz. Zimi se računa na maglu u Pomoravlju, kao i na povremene radove na kolovozu.
Čas dolaska u prestonicu zavisi od polaska iz Niša, ali i od gužve na ulazu u grad. Kolona kod Bubanj Potoka i na Autokomandi zna da se oduži u ranim satima i posle tri popodne. Prevoznici zbog toga biraju polazak tako da vozilo uđe u Beograd između jutarnjeg i popodnevnog špica. Tura koja krene oko šest izjutra obično stiže pre podneva, što kupcima ostavlja ceo radni dan da robu prime, provere i rasporede. Kasniji polazak je moguć. Isporuka tada pada u period kad brojni magacini završavaju smenu. Ovo je posebno važno za radnje koje robu odmah izlažu na police.
Po ulasku u grad kombi kreće u razvoz po unapred složenom spisku. Dostava robe na Novi Beograd i u Zemun ide preko Gazele ili Mosta na Adi, zavisno od trenutne situacije u saobraćaju. Krnjača, Borča i Ovča zahtevaju prelazak Pančevačkog mosta, pa se te tačke spajaju u jedan krug. Surčin i Dobanovci imaju velike skladišne komplekse uz autoput ka Zagrebu, gde je prilaz kombijima lakši nego u centru. Najzahtevnija je isporuka u starom jezgru, na Vračaru ili Dorćolu, zbog uskih ulica i zona sa ograničenim zadržavanjem. Firma koja prima robu olakšava posao ako na vreme javi gde vozilo može da stane i ko preuzima pošiljku.
Kod primaoca vozač i radnik iz magacina zajedno spuštaju robu. Pre potpisa broje se komadi, gleda se da li je folija oštećena i proverava da količina odgovara otpremnici. Eventualnu štetu najbolje je zabeležiti na licu mesta, na samom dokumentu, uz fotografiju telefonom. Naknadna reklamacija, napravljena sat kasnije, teško se dokazuje. Potpisan primerak vraća se pošiljaocu u Niš. Većina prevoznika danas šalje i sliku dokumenta čim se istovar završi, tako da pošiljalac zna da je isporuka robe u Beogradu gotova dok kombi još nije napustio grad.
Kombi se retko vraća prazan. Popodne preuzima robu po Beogradu za firme u Nišu, Leskovcu ili Vranju, a uveče ili rano sledeći dan ta roba stiže na jug. Za trgovce iz Niša ovo je praktičan način da nabavku iz beogradskih veleprodaja obave bez sopstvenog vozila. Povratni prevoz robe Beograd Niš utiče i na cenu, jer prevoznik koji ima teret u oba pravca može da ponudi povoljnije uslove. Kompanijama koje redovno šalju i primaju robu isplati se da reše obe strane odjednom.
Najveća ušteda dolazi iz dobre organizacije na obe strane. Roba spremna do ugovorenog sata, tačna adresa sa spratom ili brojem rampe i kontakt osobe koja čeka isporuku rešavaju većinu zastoja. Za vredne ili lomljive pošiljke isplati se dodatno osiguranje. Stalni dani slanja, recimo utorak i četvrtak, pomažu prevozniku da rezerviše prostor u kombiju. Ko prvi put šalje robu na ovoj relaciji, neka od prevoznika zatraži jasan termin preuzimanja i okvirno vreme dolaska u Beograd.
