Firme koje prvi put traže prevoznika obično pitaju samo koliko košta tura do Beograda. Odgovor retko staje u jednu cifru. Cena kombi prevoza robe Niš Beograd zavisi od niza stavki, od kilometraže do toga da li kombi u povratku ide prazan. Ko razume kako se cena slaže, lakše pregovara i štedi na svakoj pošiljci.
Prevoznik u cenu uračunava trošak vozila, rad vozača, gorivo, putarinu i deo opštih troškova firme, poput registracije, osiguranja i servisa. Na to se dodaje marža. Za jednu pošiljku ovi izdaci se dele prema zauzetom prostoru, težini i složenosti isporuke. Neki prevoznici rade sa fiksnim cenovnikom po paleti ili kutiji. Drugi daju ponudu za pojedinačnu turu. Oba modela su uobičajena na relaciji Niš Beograd, a izbor uglavnom zavisi od toga koliko redovno firma šalje robu.
Od Niša do Beograda ima oko 240 kilometara autoputa, što je osnova obračuna. Gorivo je najveća promenljiva stavka i sa njegovim poskupljenjem rastu i cene prevoza, uglavnom sa malim zakašnjenjem. Putarina se plaća na naplatnim stanicama od Niša do Bubanj Potoka, a kombi spada u nižu kategoriju vozila od kamiona. Kad se tura produži skretanjem ka Kruševcu ili Smederevu, raste i kilometraža i vreme vozača. Zato pošiljka za adresu odmah uz autoput, u Jagodini ili Ćupriji, košta manje od one koja traži silazak dvadesetak kilometara u stranu.
U kombiju je prostor ograničen, pa se roba naplaćuje prema tome koliko mesta zauzima. Euro paleta je najlakša za obračun jer ima standardne dimenzije. Kod kutija i komadne robe prevoznik gleda zapreminu i težinu, a naplaćuje ono što je nepovoljnije za njega. Kabasta, a lagana roba, poput jastuka, stiropora ili prazne ambalaže, može da zauzme pola kombija iako ne teži skoro ništa. Teški, a mali komadi, recimo delovi mašina, opterećuju vozilo, ali ostavljaju dosta slobodnog prostora. Ko zna tačne mere i kilažu pre poziva, dobija precizniju ponudu i izbegava doplatu na licu mesta.
Zbirni prevoz robe znači da u jednom vozilu putuje roba više različitih pošiljalaca. Trošak ture deli se na sve, a svako plaća svoj deo. Za firmu koja šalje dve palete nedeljno, ovo je daleko jeftinije od zakupa celog kombija. Mana zbirnog modela je fleksibilnost. Polazak je u unapred određeno vreme, a roba se istovara redom. Poslednja isporuka u Beogradu ponekad stigne tek popodne. Za većinu nabavki to nije problem. Proizvođač začina iz Niša sa kupcima u Zemunu ili firma za ambalažu sa Medoševca koja snabdeva lokale na Novom Beogradu tipični su korisnici ovakvog modela.
Kombi koji iz Beograda kreće prazan nazad u Niš pravi gubitak, jer gorivo, putarina i dnevnica vozača moraju da se plate i u tom pravcu. Prevoznik zato taj trošak ugrađuje u cenu odlaska. Kada ima stalnu robu za povratak, recimo nabavke niških radnji iz beogradskih veleprodaja u Krnjači ili Surčinu, može da spusti cenu u oba smera. Firme koje i šalju i primaju robu na ovoj relaciji imaju najbolju poziciju za pregovore. Povratni prevoz robe Beograd Niš dogovoren zajedno sa odlaskom gotovo uvek donosi povoljniji obračun.
Redovna tura ima fiksno vreme polaska i unapred poznatu rutu. Hitan prevoz, kada se kombi šalje van rasporeda samo zbog jedne pošiljke, plaća se kao zakup celog vozila. Isto važi za vožnju noću, nedeljom i praznikom. Dodatnu cenu nosi i zahtev za isporuku u tačno određenom satu, na primer do devet ujutru na Vračaru, pošto prevoznik tada mora da prilagodi ceo raspored. Ovakve usluge imaju smisla za rezervne delove koji zaustavljaju proizvodnju ili robu za događaj koji se ne odlaže. Za sve ostalo isplati se strpljenje i uklapanje u standardni polazak.
Osnovna cena najčešće pokriva vožnju od rampe do rampe. Sve preko toga obračunava se zasebno. Nošenje robe na sprat bez lifta, unošenje u lokal u pešačkoj zoni ili ručni istovar teških komada traže više vremena i snage. Čekanje na utovar duže od dogovorenog, ako roba na Mramorskom brdu nije spremna, takođe se naplaćuje. Na listi dodatnih stavki često su i osiguranje vredne robe, privremeno skladištenje dok primalac u Beogradu ne preuzme pošiljku i povratak neisporučene robe. Pre slanja vredi tražiti spisak ovih usluga sa cenama, da račun ne bi iznenadio.
Jedna pošiljka na jednu adresu je najjednostavniji i najjeftiniji slučaj. Svaka nova tačka istovara dodaje vreme, posebno u Beogradu, gde se Novi Beograd, Borča i Rakovica nalaze na suprotnim krajevima. Pojedini prevoznici imaju fiksnu doplatu po adresi, drugi računaju prema udaljenosti. Slična logika važi za usputna svraćanja između Niša i Beograda. Pošiljka koja se ostavlja u Aleksincu ili Paraćinu skraćuje turu za taj deo robe, ali traži silazak sa autoputa i ponovni ulazak. Distributeri koji snabdevaju desetine radnji zbog toga često spajaju isporuke u jedan centralni magacin, odakle se roba dalje razvozi gradskim vozilima.
Najveća ušteda dolazi iz redovnosti. Stalni klijent sa poznatim danima slanja po pravilu dobija bolju cenu od povremenog pošiljaoca. Pomaže i grupisanje robe, tri palete jednom nedeljno koštaju manje od jedne palete tri puta. Pažljivo pakovanje na euro paletama ubrzava utovar i smanjuje rizik od doplate za čekanje. Ko ima robu za povratak iz Beograda, neka to odmah ponudi prevozniku kao deo dogovora. Dobro je uporediti dve ili tri ponude, ali ne isključivo po ceni. Prevoznik koji kasni ili oštećuje robu na kraju izađe skuplje od onog čija je ponuda nešto viša.
