Jug Srbije ima jaku proizvodnju, od tekstila i obuće do prerađene paprike i flaširane vode, a najveći kupci nalaze se daleko na severu. Prevoz robe sa juga Srbije zato je za firme iz Vranja, Leskovca i Preševa svakodnevna potreba. Roba sa ovih prostora prvo stiže u Niš, odakle nastavlja ka Beogradu ili ostaje u niškim magacinima.
Niš je prirodno čvorište za ceo jug. Kombiji koji kreću iz Vranja ili Preševa skupljaju pošiljke usput, a u Nišu se tura nastavlja ka severu ili se roba prebacuje u drugo vozilo. Neki prevoznici voze direktno do Beograda bez zaustavljanja, dok drugi rade na principu sabirnog centra. Oba modela imaju smisla. Direktna linija štedi vreme kod hitnih isporuka, a sabirni sistem snižava trošak za manje pošiljke koje dele kombi sa robom drugih firmi. Za pošiljaoca je bitno da unapred zna kojim putem njegova roba ide, kako bi realno procenio rok isporuke.
Vranje je decenijama poznato po tekstilnoj industriji, a ta tradicija i danas živi kroz brojne manje šivare i pogone. Sa ove relacije za Beograd najviše idu odevni predmeti, metraža, obuća i ambalaža, uz prehrambene proizvode iz okolnih sela. Roba iz Vranja do prestonice prelazi oko 340 kilometara autoputa, pa vožnja traje približno četiri sata bez dužih pauza. Kombi prevoz robe Vranje Beograd najčešće se kombinuje sa svraćanjem u Leskovac i Niš, jer tako jedno vozilo pokriva potrebe više pošiljalaca. Firme koje redovno šalju konfekciju u beogradske butike i tržne centre obično traže polazak rano ujutru, kako bi roba bila na policama pre popodnevne gužve.
Deonica kroz Grdeličku klisuru dugo je bila najteži deo puta na jugu. Otkako je autoput završen, vožnja od Vranja do Niša traje otprilike sat vremena. Za prevoznike to znači da Vranje i Niš funkcionišu kao susedna tržišta. Vranjske firme mogu da dopune zalihe iz niških veleprodaja isto prepodne, a niški distributeri lako opslužuju prodavnice u Vladičinom Hanu, Surdulici i Bujanovcu. Na ovoj relaciji česta je i povratna roba, oštećeni artikli ili reklamacije koje se vraćaju dobavljaču. Zimi vozači i dalje usporavaju kod Predejana, gde magla iz doline Južne Morave ume da se zadrži do podneva.
Leskovac je od Niša udaljen oko 45 kilometara, što ga čini jednom od najprometnijih kratkih relacija na jugu. Grad je poznat po roštilju, ljutoj paprici i ajvaru, ali i po fabrikama konfekcije koje rade za domaće i strane brendove. U Niš odavde svakodnevno kreću sirovine, gotova odeća, pakovani prehrambeni proizvodi i oprema za ugostiteljstvo. U suprotnom smeru, iz niških veleprodaja ka Leskovcu, putuju građevinski materijal, rezervni delovi i roba široke potrošnje. Prevoz robe Leskovac Niš zbog male udaljenosti može da se obavi i nekoliko puta dnevno. Pred Leskovačku roštiljijadu, krajem leta, raste potražnja za dostavom opreme, mesa i pića ka ugostiteljima.
Preševo leži na samom ulazu u Srbiju sa juga, nadomak graničnog prelaza ka Severnoj Makedoniji. Zbog toga se tu nalaze brojne veleprodaje, carinski terminal i firme koje se bave uvozom. Roba ocarinjena na jugu dalje se distribuira kombijima ka Nišu i Beogradu. Na relaciji Preševo Niš vozi se kroz Bujanovac, poznat po mineralnoj vodi i banji, pa kroz Vranje i Leskovac. Kombi prevoz robe Preševo Niš traži uredne papire, posebno za uvezenu robu, jer pri eventualnoj kontroli na putu prateća dokumentacija mora biti kompletna. Lokalni prevoznici ovaj pravac dobro poznaju i uklapaju ga u ture sa ostalim mestima na jugu.
Između Preševa i Niša nižu se mesta koja nisu dovoljno velika za sopstvenu liniju, a imaju stalnu potrebu za robom. Bujanovac, Vranjska Banja, Vladičin Han, Grdelica, Lebane, Bojnik i Doljevac uglavnom se opslužuju kao usputne tačke. Prevoznik ih grupiše prema blizini autoputa. Vladičin Han i Doljevac su odmah uz trasu, dok Lebane i Bojnik zahtevaju skretanje ka zapadu, preko Leskovca. Seoske prodavnice, apoteke i mali servisi u ovim mestima neretko zavise od jednog kombija nedeljno. Za njih je redovan, predvidiv polazak važniji od brzine.
Rok isporuke zavisi od polazne tačke i načina organizacije. Iz Leskovca do Beograda kombi stiže za oko tri sata, iz Vranja za četiri, a iz Preševa nešto duže. Ako tura uključuje sakupljanje robe po usputnim mestima, svako svraćanje dodaje vreme. Direktne ture koje krenu u ranu zoru stižu u prestonicu do kasnog prepodneva. Kod sabirnog modela, gde se roba prvo dovozi u Niš, a zatim šalje dalje, isporuka obično pada sledećeg radnog dana. Firme koje šalju robu sa rokom trajanja ili hitne narudžbine zato biraju direktan polazak, čak i uz veći trošak.
Pretovar u niškom skladištu ima svoje prednosti. Sitnije pošiljke iz različitih gradova spajaju se u jedan pun kombi, što smanjuje cenu po paleti. Roba ume i da sačeka nekoliko dana ako kupac u Beogradu nije spreman za prijem. Mana je dodatno rukovanje, a svako pretovarivanje nosi mali rizik od oštećenja. Direktna tura ide od vrata do vrata, sa jednim utovarom i jednim istovarom, i odgovara većim količinama ili osetljivoj robi. Izbor se pravi prema vrsti robe, roku i budžetu. Mnoge firme sa juga kombinuju oba pristupa, hitno šalju direktno, a redovnu nabavku preko Niša.
Najbolje rezultate daje stalni dogovor sa jednim prevoznikom koji poznaje i jug i beogradske prilike. Korisno je nedeljno planirati količine, kako bi se mesto u kombiju rezervisalo blagovremeno. Pošiljaoci iz Preševa i Bujanovca neka uz uvezenu robu uvek drže kopiju carinskih dokumenata. Za tekstil iz Vranja i Leskovca dobro dođu zaštitne vreće, pošto se odeća lako uprlja pri istovaru. Kupci u Beogradu cene kada znaju tačan dan dolaska. Jasan raspored, recimo ponedeljak i četvrtak za konfekciju, gradi poverenje bolje od bilo kakve obećane brzine.
